Мудрост почиње спремношћу да учимо. Она тражи пажњу, стрпљење и свест о границама сопственог знања.
Саслушати туђу мисао, поставити искрено питање и прихватити добро образложену исправку припадају истом раду: постепеном развијању расуђивања.
Снага се показује у способности да управљамо сопственим поступцима. Потребна је да одржимо реч, преузмемо одговорност и останемо доследни када то захтева труд.
Рад на карактеру подразумева суочавање са сопственом сујетом, наглошћу и предрасудама. Тај рад захтева истрајност и поштење према себи.
Лепота настаје тамо где знање и деловање добију меру. Препознаје се у пажљиво изговореној речи, добро обављеном послу и односу у којем се поштује достојанство другога.
У заједничком раду она се огледа у складу целине, којем сваки појединац доприноси својом пажњом и одговорношћу.
Братство се негује поверењем, обазривошћу и спремношћу да се помогне. Оно оставља простор за разлике у искуству и мишљењу, уз обавезу узајамног поштовања.
Братска блискост носи и одговорност: да будемо искрени, да чувамо поверено и да другога подстичемо на самостално расуђивање.
Десет заповести слободног зидарства
Алберт Пајк наводи Масонски декалог у делу „Морал и догма“ (Morals and Dogma, 1871), у поглављу посвећеном степену Ученика. У традицији Древног и прихваћеног шкотског обреда, ове поуке представљају етички путоказ за рад на себи и однос према другима.
Бог је вечна, свемогућа, непромењива мудрост, најузвишенија интелигенција и неисцрпна љубав. Обожавај Га, поштуј и воли! Одај Му дужно поштовање придржавајући се врлина које проповеда.
Нека твоја вера буде: чинити добро из личног задовољства, а не само зато што то сматраш обавезом. Да би могао да постанеш пријатељ мудрога, повинуј се његовим поукама! Душа је бесмртна! Не учини ништа што би могло да је унизи.
Бори се непрекидно против порока! Не чини другоме оно што не би желео да он учини теби! Покори се својој судбини и чувај упаљено светло мудрости.
Поштуј родитеље! Одај дужно поштовање и почаст старима! Подучавај младе! Заштити и брани детињство и невиност.
Воли и пази своју жену и своју децу! Воли своју земљу и поштуј њене законе.
Нека ти пријатељ буде твоја друга половина! Не дозволи да те несрећа одвоји од њега! Чини за његову успомену све што би за њега чинио да је жив.
Избегавај неискрена пријатељства и бежи од њих! Не претеруј ни у чему! Плаши се да не будеш узрок мрље на сопственом сећању.
Не дозволи да страсти загосподаре тобом! Учи се на туђим грешкама почињеним због страсти. Буди толерантан према туђим заблудама.
Слушај много, причај мало, чини добро! Заборави нанете ти увреде! На зло узврати добрим! Не злоупотреби ни своју снагу ни своју надмоћ.
Труди се да спознаш људе, како би кроз то могао да спознаш самог себе! Буди увек у потрази за врлином! Буди праведан! Избегавај нерад.
Волите један другог! Онај који каже да је на светлу, а мрзи свог Брата, остао је и даље у тами.
Слободно зидарство користи градитељске алате и слике као средства моралног и филозофског промишљања. Симболу се враћамо са новим искуством, откривајући питања која раније нисмо умели да поставимо.
Његово значење зависи и од обредног контекста. Овде су представљена општа тумачења која служе као увод у тај језик.
Угаоник подсећа на потребу да сопствено деловање подвргнемо мери исправности.
Он поставља једноставно, захтевно питање: да ли су наши поступци у складу са начелима која заступамо? Одговор се тражи у свакодневним изборима, нарочито онда када нас нико не посматра.
Шестар упућује на меру, границе и способност управљања собом.
Његова симболика позива нас да препознамо тренутак у којем лична жеља постаје неумереност, а сопствена слобода задире у слободу другога.
Необрађени камен представља могућност обликовања. У њему се може препознати човек са својим способностима, навикама и недостацима.
Обрада камена захтева стрпљење. Слично томе, промена карактера настаје постепено: кроз учење, вежбу, грешке и спремност да поново покушамо.
Светла и тамна поља могу се читати као подсећање на супротности које прате људско искуство: радост и жалост, извесност и сумњу, успех и искушење.
Кретање преко таквог пода позива на равнотежу. Човек настоји да сачува меру и достојанство у различитим околностима живота.
Радни тепих окупља симболе у целину и усмерава пажњу на њихове односе. Његов садржај и изглед зависе од обреда и степена рада.
Пред њим се застаје, посматра и промишља. Појединачни знак добија дубље значење када се разуме његово место у целој слици.
Сунце и Месец припадају традиционалном симболичком језику слободног зидарства. Њихова тумачења разликују се међу обредима.
Као пар, могу подстаћи промишљање о ритму, смењивању и равнотежи — о времену деловања и времену у којем застајемо да бисмо разумели оно што смо учинили.
Традиционална зидарска либела, са троугластим оквиром и висећим тегом, служи за проверу водоравности. У симболичком читању подсећа на једнакост људског достојанства и потребу да другоме приступамо без надмености.
Једнакост не брише разлике у искуству и одговорности. Она нас позива да човека уважавамо независно од његовог положаја, имовине или звања, а сопствене судове одржавамо у равнотежи.
Висак, тег обешен о канап, показује вертикалу. У масонској симболици може се читати као позив на моралну усправност, доследност и искрен однос према сопственој савести.
Његова мирна линија подсећа да исправност поступака проверавамо и онда када је лакше повести се за туђим очекивањима. Усправно стајати значи преузети одговорност за своју реч и своје дело.
Пламен свеће окупља пажњу. У његовој близини простор добија тишину, а покрети и речи постају одмеренији.
У масонском симболичком језику светлост се често повезује са знањем, разумевањем и унутрашњим буђењем. Тежња ка светлости подразумева спремност да преиспитујемо сопствене судове и да учење наставимо и онда када смо уверени да већ знамо.
Храм даје том раду простор и поредак. Његови стубови, под, алати и светла образују целину у којој сваки детаљ усмерава пажњу према смислу рада.
Унутрашња градња наставља се и по изласку из храма. Оно што смо разумели проверава се у животу: у односу према породици, пријатељима, сарадницима и људима чија се уверења разликују од наших.
Светлост коју тражимо обавезује нас на пажљивије деловање.
